Prema rečima stručnjaka, u toku vegetacije izvodi se letnja (zelena) rezidba i to na bujnim rodnim granama.

Letnja rezidba je preporučljiva mera za gotovo sve voćne vrste, aza breskvu kod koje se razvija mnogo bujnih mladara, ova je obavezna mera.

Rezidba na zeleno obavlja se nekoliko puta. U početku vegetacije, kad mladari tek počnu da rastu, u periodu bujnog rasta, do kraja maja, izvodi se prolećna rezidba. Pri kraju letakod nekih vrsta voćaka izvodi se dopunska letnja rezidba.

Zelenom rezidbom dopunjuje se zimska rezidba i nastoji se da se ujednači rodnost i bujnost voćke. Njome se odstranjuju suvišni mladari iz sredine krošnje kako bi ona bila što bolje osvetljena. Tadaplodovi dobijaju više sunca i bolje su obojeni, a kako se u kruni tada zadržava manje vlage, patogene gljivice imaju slabije uslove za razvoj pa je i voćka zdravija.

Osnovni cilj zelene rezidbe je provetravanje i osvetljavanje krošnje radi boljeg diferenciranja cvetnih pupoljaka. Letnjom rezidbom se uklanjaju i vodopije – uspravni mladari izrasli u istoj godini, koji iscrpljuju voćku, a ne donose rod. Ostavljaju se jedino vodopije izrasle na mestima na kojima želimo da formiramo novu granu, preporučuju stručnjaci.