tefano Pavesi, odbornik u gradu Milano i saradnik poslanika Evropskog parlamenta Silvije Sardone, sebe opisuje kao „patriotu” iz Lige, stranke desnog centra koja je deo italijanske vladajuće većine. Kaže da su, prema njegovom uverenju, prioriteti „odbrana Italije i njenih granica” i podseća da je Liga, kako navodi, 1999. godine bila jedina koja je glasala protiv bombardovanja SRJ. Pavesi je i humanitarac: kao student pokrenuo je akcije pomoći progonjenim hrišćanima i tada se zainteresovao za pitanje Kosova i Metohije. U razgovoru za „Srpski Ugao” posebno se osvrće na proteste u Srbiji i njihovu pozadinu, kao i na pitanje Kosova i Metohije.
Govoreći o aktuelnim političkim napetostima, Pavesi smatra da su „protesti u Srbiji pokušaj destabilizacije“. „Vidimo slične obrasce pritiska i na lidere kao što su Orban ili Meloni. Naravno, uvek ima iskrenog, spontanog nezadovoljstva, posebno kod mladih koji ponekad pribegavaju nasilju usled nagomilanih tenzija. Ali kada se politički protest preko noći prelije u pokret mase, gotovo sigurno postoji finansijska i logistička podrška od spolja, acilj je oslabiti vladu i zaustaviti kurs koji spoljnim akterima ne odgovara.”
„Vučić je pokušavao da normalizuje Balkan. Nakon početka rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku razumeo je da je sledeća varnica moguća upravo na Balkanu i da bi to moglo prerasti u širi rat. Zato je tražio kanale i ka Evropi i ka Rusiji – da bude most, da se traži mir, što Evropa nije uradila. Organizovao je izbore, pobedio i politički upravljao tenzijama. Upravo zato verujem da je postao meta kampanja koje imaju za cilj da ga oslabe. Kada je pokušao da vodi tu politiku mostova, pritisci su porasli.”- ističe Pavesi.
„Pre više od deset godina, kao univerzitetski studenti, osnovali smo grupu koja se bavila progonima hrišćana u svetu. Već te prve godine organizovali smo prikupljanje i slanje lekova, preko momaka koji su išli na teren na Kosovo i Metohiju”, kaže Pavesi.
„Mnoge stvari nam se nisu uklapale u narativ koji smo slušali, govorilo se da su Srbi ‘loši’, a ipak je teritorija, ako je gledate bez velikih geopolitičkih interesa, oduzeta Srbiji. Italija je s tim događajima usko povezana, odavde su poletele bombe koje su gađale Beograd. Hteli smo da razumemo zašto je naš narod prihvatio tu odluku, zašto nije bilo velikih uličnih demonstracija protiv nje. Kada je počeo rat u Siriji, video sam sličan obrazac – isti akteri, iste sile. Kosovo sam doživeo kao poslednju evropsku granicu, ako tamo više ne bude Srba i hrišćana, to je početak evropskog posrnuća.”
Pavesi tvrdi da se „na Kosovu danas brani hrišćanstvo“, povlačeći paralelu sa srednjovekovnim nasleđem. „Po mom viđenju, na Kosovu je primenjen model etničke zamene. Nekada su tu živeli Srbi, neki su proterani, a neki ubijeni, a zatim su zamenjeni većinski albanskim, pretežno muslimanskim stanovništvom, kako bi se oslabili koreni Srbije. Da budem jasan: nemam ništa protiv Albanije ili albanskog naroda; govorim o posledicama političkih odluka velikih sila.”
Iz toga izvodi politički zahtev: „Moralna je obaveza štititi ljude, manastire i identitet. I zato ponavljam stav Lige: Italija ne treba da bude ta koja priznaje Kosovo kao državu.”
U Evropi se, očigledno, menja raspoloženje: partije koje sebe nazivaju patriotskim jačaju u više država, od Austrije, preko Francuske i Nemačke, do Italije gde su već deo vlasti. Pavesijev stav sugeriše da taj trend otvara prostor i za postojaniji odnos prema suverenitetu Srbije na Kosovu i Metohiji, kao i za bolji položaj naše države unutar evropskih procesa. Ako se politički tok nastavi u ovom pravcu, Beograd može računati na pragmatičnije sagovornike u EU po ključnim bezbednosnim i identitetskim pitanjima.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
U evropskoj javnosti „patriotske” snage iskazuju poštovanje prema doslednosti politike države Srbije i naporima predsednika Aleksandra Vučića da očuva stabilnost i manevriše između svetskih centara moći. Smatramo da bi, uz još jedan izborni ciklus širom Evropske unije, odnos snaga mogao vidljivo da se promeni u pravcu većeg razumevanja za suverenitet Srbije na Kosovu i Metohiji i za konstruktivan dijalog Beograda sa evropskim partnerima.
Razgovor vodile: Nina Stojanović i Jasmina Dragutinović
