Постоји она стара прича о сељанима који доведу мајсторе да им среде оронулу цркву. И када мајстори питају каква црква треба да буде, сељани кажу: "Па, да буде и већа и лепша, али да се ништа не промени.“

Kада наиђеш на то, а Србија је, неретко, диван пример, постоји само један лек.

Да људима, свим људима, кажеш истину.

Да свима буде јасно да нерешавањем косовског чвора Србија губи, губи оно што јој је најважније, а то су њена деца и њена будућност. Да нежним српским ушима, ненавиклим на сурову косовску истину, кажеш да на нашем Kосову и није све наше, а ако јесте, да питаш народ - а шта бисмо ми то радили са најмање 80 албанских посланика у нашој скупштини и да ли би довека Србију, уз све наше српске свађе, водили неки Тачи и Харадинај. Све и да то хоће, а неће.

Да кажемо лицемерима који подржавају тзв. замрзнути конфликт да је то немогуће, као што је немогуће Kосово без Албанаца. Наш посао је да спречимо да Kосово остане без Срба.

Dvadesetog decembra održana je 22. sednica SO Kovačica. Na programu je bila 21 tačka dnevnog reda. Prisutno je bilo 34 od ukupnog broja 39 odbornika. Sednica je trajala dva sata. Sve tačke dnevnog reda usvojene su sa 24 glasa za, bez uzdržanog ili glasa protiv osim prve dve tačke u kojoj je bilo i po jedan udržan glas.

Tags: