Sve razgovore tokom zimskih večeri ljudi koji su dolazili kod njegovog oca krznara da naruče bunde i šubare je Martin Jonaš kako je govorio “pohlepno slušao”.

“U školi nisam bio najbolji djak. Rado sam crtao u školi i sebi i drugim djacima koji su mi zato davali bojane olovke. Sećam se da sam na Savindan u četvrtom ili petom razredu dobio perec za lep crtež. Čim sam završio školu, odlazio sam na kopanje u polje, i tako od proleća do jeseni, prošlo je nekoliko zima, ljudi su opet dolazili kod nas a ja sam još pohlepnije slušao razgovore. Kasnije su bi bili inspiracija za teme mojih crteža i ulja na platnu,” pisao je naivni slikar Marin Jonaš o sebi.

U nastavku priloga kako ga video bivši direktor kovačičkog Doma kulture i njegov prijatelj Jano Čeh.